Период самоуправног комуналног система

Оживотворење практичне примене идеје Париске комуне у којој грађани непосредно остварују своја права и обавезе је пројектован увођењем ткз. комуналног система од 1. септембра 1955.године који је уз разне модалитете прокламоване и данас у изузетној мери у животу села и општине.

Први Савет месне заједнице

Главни оперативни орган грађана села у ново уведеном систему локалне власти постао је Савет месне заједнице кога су бирали грађани акламацијом на збору грађана. Најчешће 11 изабраних чланова Савета су под утицајем друштвено-политичких организација организовали рад пре свега на комуналној изградњи села.

У првој половини јануара 1956. године изабран је први састав Савета месне заједнице Велики Борак који је изабрао за председника Радована – Раку Владисављевића са четворогодишњим мандатом. Поред комуналне градње Савети су у великој мери бринули и о питањима школства, здравства, физичке културе, остваривања социјалних права грађана. Касније су те обавезе преузимале делегације самоуправних интересних заједница.

У Борку је почела да заживљава пракса да се ради брже изградње села поред добровољног рада финансијска средства обезбеђују путем месног самодоприноса у почетку само по катастарском приходу пољопривредника, а касније и издвајањем најчешће од 2% од личног дохотка запослених. Пољопривредници и запослени су се о томе изјашњавали потписима, а одлуке су доношене простом већином бирача. Пракса је показала да су одлуке доношене најчешће 90-процентним прихватањем захтева доприноса.

Борчани у мисији Уједињених нација

У склопу Југословенског одреда који је обезбеђивао демаркациону линију од Ел Ариша од Акабског залива на Синају у периоду од новембра 1956. до јула 1957.године Борчани Сава Минић и Продислав Настасић су били ангажовани у мисији Организације Уједињених нација.

Борак у општини Барајево

По расформирању општина Степојевац и Умка, Борак од 1. јануара 1960.године заједно са Шиљаковцем, Вранићем и Мељаком постаје саставни део подручја општине Барајево.

Већ септембра исте године ангажовањем руководећих људи села и сусретљивошћу општинског руководства у Борку почиње да ради осмогодишња школа коју поред Борчана похађају и ђаци из Шиљаковца и Лесковца. Дограђује се школска зграда, а после неколико година у Борку почиње да ради сваки дан у здравственој амбуланти лекар и стоматолог.

Поред Радована Владисављевића, саветом месне заједнице руководе у два пуна мандата Живомир Јовичић и у једном Војислав Иванковић. Село у општинској Скупштини представљају одборници бирани на зборовима грађана.

Омладина тражећи сопствене садржаје рада организује од 22. до 29. јула прве тзв. „Омладинске свечаности“ тј. манифестацију која касније прераста у култну у области спорта и културе.

Делегатски систем

Уставним амандманима из 1971. године и Уставом из 1974. године се у оквиру самоуправног социјализма уводи делегатски систем.

Барајевску општинску Скупштину су чинили Друштвено политичко веће, Веће месних заједница и Веће удруженог рада са укупно 120 делегата.

Делегати су били изабрани представници грађана, радника и месних заједница. У зависности од врсте представљања делегати су бирани тајним гласањем свих бирача општине свих села или чланова делегације.

-Надлежности Скупштине

Општинска Скупштина је имала веће надлежности и овлашћења у односу на данашњу локалну општинску Скупштину. Тадашњи састав Скупштине је осим развојних питања општине бирао директоре школа, здравствених и социјалних установа, а и начелнике полиције. Предузећа су бирала своје директоре – управнике на Радничким саветима или зборовима радника. Раднички савети су доносећи одлуке о развојним питањима предузећа и о утрошку финансијских средстава за личне дохотке, проширену репродукцију, располагали и средствима из добити распоређујући их у фондове најчешће за повећање стандарда и изградњу станова.

Грађани су своја специфична права остваривали и преко самоуправних интересних заједница попут културе, здравствене заштите, физичке културе, образовања, путне привреде, бирајући у њихов састав своје представнике. Делегати СИЗ-ова су бирани на седницама постојећих адекватних делегација у селима и организацијама удруженог рада.

-Друштвено политичко веће

Састав Друштвено-политичког већа је најчешће бројао 25 делегата предложених од друштвено-политичких организација. Јединствена листа је утврђивана на општинској конференцији Социјалистичког савеза. Листу су чинили кандидати Савеза комуниста, Социјалистичког савеза, Савеза синдиката, Савеза омладине и СУБНОР-а, који су тада имали статус друштвено-политичких организација. Друштвено-политичко веће је расправљало и одлучивало и на одвојеним седницама о стратешким питањима развоја општине.

-Веће месних заједница и Веће удруженог рада

Веће месних заједница је било најбројније, а чинили су га делегати бирани у селима. Изабрани су представљали бираче сваког села, а у Скупштини су расправљали и доносили одлуке од интереса сељана. Радни људи – запослени у организацијама удруженог рада, односно предузећима, бирани су из редова запослених и чинили су састав Већа удруженог рада у Скупштини општине које је расправљало и доносило одлуке из надлежности потреба удруженог рада.

-Динамичнији развој села

Борчани су у периоду самоуправног комуналног система највише радили на изградњи макадамских путева. Сналажљиви председник месне заједнице Великог Борка Милан Владисављевић као делегат републичке интересне заједнице културе успео је да обезбеди средства за реконструкцију Дома културе у Великом Борку, Вранићу и Бељини. У овом периоду је формирана и радна бригада „Никола Минић“ у којој је више Борчана на радним акцијама добило више ударничких значки. У овом периоду је формиран и Фудбалски клуб „Велики Борак“.

Поред Милана Владисављевића функцију председника Савета су вршили Милинко Марковић – Пуриша, Живомир Кнежевић – Рајко и Радослав Марковић – Рајкан. Живомир Кнежевић је 28.новембра 1978.године потписао повељу о братимљењу месних заједница Великог Борка и месне заједнице Пруднице која се налази у општини Запрешић у оквиру града Загреба.

Скупштина месне заједнице

Да би се обезбедило непосредније и конкретније коришћење права и обавеза Скупштина општине Барајево у складу са одговорајућим законом донела је одлуку 1978.године да се у месним заједницама – селима бирају и конституишу састави Скупштина месних заједница. Надполовична већина чланова Скупштине месне заједница је бирана на зборовима грађана, а други део чланова Скупштине је стекао право преко друштвено политичких организација, а и удружења грађана попут  фудбалског клуба, ловаца, резервних војних  старешина…

Скупштина је у Борку бројала 71 члана. Она је по правилу тајним гласањем бирала чланове Савета месне заједнице, а Савет председника Савета. Скупштина је усвајала четворогодишње и једногодишње планове и програме рада, а по потреби проглашавала одлуку о завођењу и трошењу средстава месног самодоприноса.  Савет је био извршни орган Скупштине, а чланови Савета су најмање једном годишње подносили извештај о раду Скупштини.

Први председник Скупштине месне заједнице Велики Борак је био Живомир Јовичић, утицајни пољопривредник, а први председник у новоуспостављеном систему Савета месне заједнице  агилни Драгослав – Драган Минић.  Било је то време узорног функционисања локалне власти демонстриран резултатима комуналне градње и појачаном активношћу друштвено-политичких организација, а посебно омладине у којој су се кроз активан рад стварала квалитетна кадровска језгра која су имала значајну улогу у развоју месне заједнице, а и данас у вишепартијском систему општине.

У том периоду су се уз стручну и логистичку помоћ Милована Радојичића асфалтирали путеви за Богдановић и Нинковић крај и Чамџијину улицу у Горњој мали. Такође је у Борку у том периоду изграђена зграда поште, уведени телефони, модернизовано фудбалско игралиште, постављен споменик палим борцима НОР-а, а и већи број локалних путева је насут тврдом подлогом. Јасна Владисављевић сада Јањић је прва Борчанка која је одслужила војни рок у Сомбору.

Функцију делегата су најчешће обављали Златомир Петровић, Добривоје Богдановић – Буца, Добривоје Трифуновић – Дока, Александар Николић – Аца и Драгослав Јовичић који је у периоду 1982. – 1986. година вршио функцију секретара Општинског комитета Савеза комуниста Барајева. Две године до промене изборног система функцију председника Савета месне заједнице је преузео Миодраг Томић – Микан.

Поделите на друштвеним мрежама  Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail