Вишепартијски систем

Падом Берлинског зида и увођењем ткз. реформистичке перестројке у Совјетском савезу је де факто престала да постоји блоковска подела света и период хладног рата. Политика несврстаности као корективни фактор сукоба два светска блока предвођена САД и Совјетским савезом губи у значају, а функционисање самоуправног социјализма, па и социјализма као друштвеног поретка је на великом преиспитивању. Титулар својине постоје фактор разарања држава посебно са вишенационалним саставима. Демократија као нада постојања праведнијег друштва или инструмент владавине капитала је на делу.

 

Први вишепартијски избори

У Србији се усваја Закон о увођењу вишепартијског изборног система. Оснивају се странке – партије. Уједињењем друштвено – политичких организација Савеза комуниста и Социјалистичког савеза се оформљује Социјалистичка партија Србије на челу са Слободаном Милошевићем. Вук Драшковић формира снажан опозициони покрет под називом Српски покрет обнове. Први вишестраначки избори за републичку Скупштину су одржани на Св. Николу 19. децембра 1990.године. По већинском систему Тиосав Јовановић кандидат социјалиста је изабран и представљао је грађане општина Барајева и Сопота. Први кандидат СПО-а је био Радиша Стевановић – Лубе из Баћевца а кандидат Демократске странке је био Миодраг Пантић из Рогаче, који су на изборима добили знатно мањи број гласова.

 

-Доминација социјалиста

Од првих избора Социјалистичка партија у Борку доминира. Њен први председник је Радомир Стојићевић – Кућомир, а секретар Зоран Чамџић – Чама. До 2000.године председничку функцију врше Дејан Милановић и Драгослав Минић када кандидати социјалиста: Живослав Милановић, Миодраг Иванковић, Драгослав Минић и Драгослав Јовичић по већинском систему добијају све изборе.

Такође, на непосредним изборима социјалисти добијају и сва места у Савету месне заједнице након укидања Скупштине месне  заједнице. Живослав Милановић у том периоду енергично врши функцију председника Савета у два мандата. Драгослав Минић је у једном мандату обављао и дужност и члана Општинског већа.

У периоду кризе, инфлације, санкција Организације Уједињених Нација и ратних сукоба у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини, па и Косову и Метохији у Борку се ипак ради на уређењу локалних путева, постављању спомен обележја Првој српској Влади, пошти, кнезу Сими Марковић, израђује извођачки пројекат водовода, изграђује терен за мале спортове, почиње изградња спортског објекта са свлачионицама, уводи  јавна расвета у више крајева и поставља рампа на прузи Београд – Бар.

-Борчани на ратиштима

Затечени војници у једницама Југословенске народне армије се налазе у рововима на ратним бојиштима, а по позиву државе на војни позив се одазивају готово сви становници Борка. Становник Борка са статусом избеглог лица муслиманске вероисповести Фуад Мујаковић гине као добровољац на падинама планине Велебит.

У ратним сукобима на Косову вршећи своју радну обавезу у униформи полицајца у складу са међународним прописима и правом учествују Александар Ивановић – Аца, Жељко Марић, Дејан Иванковић и Драган Павловић, док је један од шест барајевских добровољаца на Косову био у униформи Борчанин Владан Марић.

-Организованији рад опозиционих странака

У периоду политичке кризе приликом формирања локалне власти 1996.године Драгослав Јовичић – Уча преузима вођење општинске организације Социјалистичке партије. У Борку у складу са резултатима кризе и континуираног притиска великих сила на челу са САД-ом као и у целој Србији је појачан рад и других странака. Борчанин Светислав Васић постаје председник општинске организације Српске радикалне странке. Радисав – Раде Пламенић је као члан привременог органа градског одбора Демократске странке Београда постаје значајан фактор развоја Демократске странке Барајева. Демократску странку Србије организује Борчанин Бранко Јанковић – Мића Шетало када у госте у Борак долази и Војислав Коштуница.

Социјалистичка партија се ослања на традиционално бирачко тело. Драгослав Јовичић – Уча постаје кандидат социјалиста за посланика републичке Скупштине за изборну јединицу Београд – Чукарица на изборима 1997.године добивши у општини највећи проценат гласова, а у Борку 49,6% изашлих на изборе.

 

„Демократске“ промене

Политика Слободана Милошевића је неприхватљива за интересе, пре свега, великих сила и страног капитала. Он постаје од човека „стабилности Балкана“ до „балканског касапина“. Без одлуке Савета безбедности Уједињених нација снаге НАТО пакта бомбардовањем и уништавањем војних и цивилних објеката са више од 1000 жртава у периоду од 24.марта до 11. јуна 1999.године сламају бомбардовањем народну вољу за очување државног суверенитета.

За време бомбардовања НАТО – снага у Борку није било материјалних последица ратног разарања.

-ДОС организује власт

Уједињене присташе у улози превасходно противника политике Слободана Милошевића без обзира на своје хетерогене програме се уједињују под именом коалиције ДОС (Демократска опозиција Србије) и уз свестрану пропаганду, а и материјалну помоћ једног дела међународне заједнице на изборима за републичку и за општинску скупштину одржаним 24.септембра 2000.године побеђују коалицију окупљену око Социјалистичке партије.

Присталице ДОС-а и у Борку добијају по пропорционалном систему већи број гласова за избор посланика у Скупштину Републике Србије. По већинском систему у Борку у једној изборној јединици – Доња мала побеђује кандидат ДОС-а Радослав Марковић – Бели, а у другој – Горња мала побеђује Драгослав Јовичић, кандидат социјалиста.                 Општинска власт се конституише.

Променама Одлуке о изборима Савета месних заједница чланови Савета су се бирали непосредним гласањем бирача. Кандидати ДОС добијају већину, па је први председник Савета месне заједнице члан Демократске странке, Владан Нинковић.

У Борку је поново живнуо друштвени живот и појачан рад на комуналном развоју села. Владан Нинковић постаје директор ЈКП „10.октобар“.

 

-Криза локалне власти и нови избори

Ипак настаје криза општинске власти. Под утицајем Демократске странке већина одборника власти даје оставке, па се након 9 месеци Скупштина распушта и расписују избори за општинску скупштину. И у тим изборима на нивоу општине Борчани имају значајну улогу. Владан Нинковић постаје носилац листе, са разлогом, Демократске странке.  Нови избори сада по пропорционалном систему су одржани 22.децембра 2002.године. На изборима Борчани подржавају листу Демократске странке која добија 44,56% гласова од изашлих на изборе.

-Избори и за председника општине Барајево

По новом закону истог дана 22.децембра 2002. године одржан је први круг избора за место председника општине Барајево. То су били први непосредни директни избори за председника општине у историји општине. Странке и групе грађана су кандидовале 10 кандидата. Једини Борчанин који у својству кандидата учествује на изборима је Драгослав Јовичић.

У првом кругу кандидати су добили следећи број гласова од 7.219 изашлих на изборе: Владета Вићентијевић (Покрет за Барајево) 1.156 гласова – 16,01%, Миливоје Драганић (Демохришћанска странка) 440 – 6,10%, Драгослав Јовичић – Уча (Социјалистичка партија Србије) 1.726 – 23,91%, Милорад Матејић (Група грађана Ново Барајево) 258 – 3,57%, Бранислав Мијаиловић (Југословенска левица) 143 – 1,98%, Бранка Савић (Демократска странка) 881 – 12,20%, Драгољуб Станић (Група грађана „Драгољуб Станић – Илија Димитријевић“) 577 – 7,90%, Раде Стевановић – Креза (Демократска странка Србије, Демократска алтернатива, Нова Србија и Нова Демократија-Војислав Коштуница) 1.295 – 17,94%, Радиша Стевановић – Лубе (Српски покрет обнове) 254 – 3,52% и Биљана Тиосављевић (Српска радикална странка) 314 – 4,21%.

У други круг гласања су се квалификовала два првопласирана кандидата: Драгослав Јовичић – Уча и Раде Стевановић – Креза. Без обзира на убедљив резултат кандидат социјалиста је имао мање шансе за избор јер је снага и углед Војислава Коштунице омогућавала сваком кандидату његове коалиције лагоднију предизборну кампању. Кандидат социјалиста није прихватио непринципијелне и неприродне програмске коалиције. ДОС се престројава и обједињује.

Други круг је одржан 5. јануара 2003.године. Раде Стевановић – Креза добија 51,25 % – 2.858 гласова изашлих грађана на изборе, а Борчанин Драгослав Јовичић – Уча 137 гласа мање. Уча побеђује у месним заједницама Барајево, Бељина, Вранић, Гунцати и Шиљаковац. У Борку добија 69,12% гласова док Рада Стевановића подржана 147 Борчана. Одлучујућа предност у корист победничког кандидата се прави под неразјашњеним околностима у Мељаку.

Новим законом о изборима је укинута одредба да се убудуће бира председник општине на директним изборима, па се тежиште за „врућу“ општинску функцију преноси у политичке партије – странке.

 

Даљи правци демократских процеса

Од 2006.године доминантну улогу у политици општине Барајево има Демократска странка на челу са Вранићанком Бранком Савић једином женом која је функцију председника општине вршила више од 8 година све до краја 2015.године. Такође и у Борку доминира Демократска странка.

На изборима за одборнике општине Барајево одржаним 8. октобра 2006.године Демократска странка у Борку добија 283 гласа – 44,56%, социјалисти 137 – 21,54%, радикали 53 – 8,35%, ДСС 46 – 7,24% и ЛДП 33 – 5,13%.

Српска радикална странка јача па кандидат за председника Републике Томислав Николић добија 285 гласова, а кандидат Демократске странке Борис Тадић 305 гласова – 41%.

Надмоћ Демократске странке је потврђена и на изборима за одборнике Скупштине општине Барајево одржаним 11. маја 2008.године када је у Борку добила 302 гласа – 39,84%, а Српска радикална странка 224 гласа – 29,55%.

После одржаних избора друштвени живот у месној заједници се и даље развија. Завршава се водоводна мрежа, осим у пределу Ибарске магистрале, републичка Влада обележава 200.годишњицу формирања Правитељствујушћег Совјета српског, асфалтира се пут за Баћевац и Лесковац и активира рад Фудбалског клуба „Велики Борак“. Борак посећују градоначелници Београда Ненад Богдановић и Драган Ђилас, као и министар здравља Славица Ђукић – Дејановић.

-Борчани у систему власти

Владан Нинковић обавља оперативне послове на месту директора ЈКП „10.октобар“, а Бранко Трифуновић припада врху барајевске Демократске странке вршећи наизменично неколико општинских функција, а највише се задржава на месту помоћника председника општине.

Драгослав Јовичић још једном је носилац листе социјалиста на изборима одржаним 2006., а од 2008. до 2012. године обавља посао волонтерски директора новоформираног Центра за културу Барајево.

-Избори без избора за Савете месних заједница

У Борку Драган Иванковић већ 2004.године постаје председник Савета месне заједнице на легитимним изборима уместо Владана Нинковића. Од 2009.године одлуком већине у Скупштини општине Барајево се реализује скупштинско опредељење да Скупштина општине именује пропорционално саставе Савета месних заједница на основу резултата избора за одборнике општине. Председник месне заједнице Велики Борак страначким договором постаје Зоран Чамџић. Уставни суд проглашава такав начин избора неуставним, али општинске власти не запажају ту констатацију Уставног суда, па Савет месне заједнице већ 6 година очекује одлуку локалне власти о свом функционисању.

-„Демократски“ процеси иду својим новим током

Попут Слободана Милошевића председник Републике Србије Борис Тадић утиче и расписује изборе на свим нивоима на Ђурђевдан 2012.године.

Новонастала Српска напредна странка на изборима добија највећи број гласова на свим нивоима. Демократе у Борку одолевају налету новоформиране странке добивши највећи број гласова 255 – 35,52%, а СНС добија 191 – 26,60%, док социјалисти имају подршку 101 бирача – 14,07%. Тадић у Борку ипак побеђује Николића са односом  411 : 404 гласа.

Предизборна обећања која су се састојала у већем утицају бирача на избор својих представника, оснивање Канцеларије за брзе одговоре, честим саборовањем се не реализује. Листе кандидата странака по коме  по збиру добијених гласова странке стичу право на број одборника искључиво по редоследу кандидата на листи де факто неутралишу сваки већи вид снажнијег утицаја појединца. Тежиште избора се преноси у странке чија руководства на аутократски начин сачињавају листе а у Скупштини са сигурношћу настају борбе за испуњење личних, а не народних потреба.

Честе непредвиђене промене у изборима руководећих људи општине при чему је више од половине од 33 одборника променило странку нису донеле бољитак грађанима Месне заједнице Велики Борак. Стално преиспитивање улоге Демократске странке у општинској Скупштини је још више усложавало демократске процесе у општини.

Резултати најновијих избора одржаних 24. априла 2016.године за састав Скупштина Републике Србије и општине Барајево су изразили доминацију листе „Александар Вучић – Србија побеђује“ са апсолутном већином коалиције окупљене око Српске напредне странке. Резултати барајевских избора говоре да је то тесна већина која по угледу на ранији период неће донети политичку стабилност што је основ сваког напретка општине.

И у Борку је победила листа „Александар Вучић – Србија побеђује“. По пропорционалном систему на основу резултата избора Бранко Трифуновић са листе Демократске странке је обезбедио место одборника. Место одборника ће највероватније обезбедити и кандидат Српске напредне странке Душко Марковић. Остали кандидати су слабо котирани на листама својих странака па неће имати утицаја на изборне процесе у општини Барајево, а тим путем и на значајнију развојну политику места.

 

Поделите на друштвеним мрежама  Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail