Географске одлике

Положај

Село Велики Борак се налази на развођу речице Опарне и Барајевске реке. Смештено је на осојној страни земљишта. Просечна надморска висина села је oko 160 м. Најнижа тачка, што је и најнижа тачка општине Барајево је у Саставцима (Међуриче – Међуречје) у реону ушћа Барајевске реке у Бељаницу. На тромеђи села Баћевац, Бождаревац и Велики Борак на локалитету „Вис“, кота 230 м је највиша и најсевернија тачка села.

Од „Виса“ на југ, југоисток и југозапад се левкасто спушта терен као једна велика таласаста површ испресецана долинама потока где се директно косе и висови промаљају дајући селу изглед типичног шумадијског насеља.


Karta

Административно од 1960 године Велики Борак припада општини Барајево, данас једној од 17 градских општина Београда. Од општинске зграде у центру Барајева до Дома културе у Великом Борку удаљење ваздушном линијом износи 6.8, а асфалтним путем 8.8 км док је растојање до центра Београда путем 36, а пругом 29 км. Село се граничи са пет села барајевске и два лазаревачке општине. На северу се простире Баћевац, на северо-истоку Бождаревац, истоку Бељина, југо-истоку Арнајево, југу Колубарски Лесковац, западу Врбовно и на северо-западу Шиљаковац.

Величина

Површина Великог Борка износи 1712 хектара 40 ари и 95 м², што је по величини треће село општине Барајево. Најпространије је Барајево 5405 hа са месним заједницама Барајево, Глумчево Брдо и Насеље Гај, па Вранић са 2658 hа. По попису из 2011. године у Великом Борку живи 1357 становника од којих је 660 мушкараца и 697 жена. Густина насељености износи 89 ст./км2.

Клима

Велики Борак се налази између 44⁰ 32` 06“ северне географске ширине и 20⁰ 21` 01“ источне географске дужине, у временској средњо-европској зони и има умерено-континенталну климу. Припадност Панонском басену и Родопским планинама одређује умерено-континенталну климу са 4 изражена годишња доба. Средња годишња температура износи 11⁰С, а највиша дневна се креће до 38⁰С. Минимална температура често зна да се спусти и до -20⁰С. Годишња количина падавина износи око 698 mm. Највише падавина је у мају, а најмање у јануару. Суше су честе у јулу и августу.

Хидрографија

Највећа река општине Барајево је Бељаница, која у дужини од око 1 км протиче на југистоку села Велики Борак, одводећи воду у Колубару. Дуж пруге Београд – Бар у атару села кроз ливаде тече Барајевска река – Барајевица. Такође, у дужини од око 2km на западном делу села протиче Опарна уливајући се у Бељаницу у Степојевцу. Најдужи водоток има поток Рашинац – Рашин поток који целом дужином протиче кроз село. Он меандрира од изворишта у реону шумског потеса Разошине, до ушћа на крајњем југу у Барајевску реку. Чарапански поток се улива у Рашинац, а воде потока Ћурковац у Бељаницу у Лесковцу. Реке и потоци у нормалним приликама имају мали протицај.

Земљиште

Територија села се налази у панонском и понтијском појасу. Панонски појас у Великом Борку обухвата долину Бељанице, Барајевске реке и долину потока Рашинац. Остали део села припада понтијском појасу који је сличан панонском, само у земљишном саставу има више флишних компоненти. У Великом Борку, што се тиче врста замљишта заступљене су гајњаче, смонице и алувијална земљишта. Под њивама је 1048 hа (61%) земље. Од тога воћњаци чине 106 hа (6%), виногради 5 hа (0,3%), а шуме 236 hа (14%), пашњаци 22 hа (1,3%), ливаде 184 hа (11%). Утрине, потоци, реке, гробља, зграде и дворишта обухватају осталу површину од 111 hа (6,5%).

Њиве, шуме и ливаде су разастрте на територији Борка по посебно названим целинама као што су: Бивољача, Брестовац, Брдо, Бусије, Вис, Врбица, Гај, Дивостињ, Дрењак, Дуге њиве, Ђурковац, Ељаковац, Закосје, Збеговиште, Иве, Кључеви, Кућине, Ливаде, Луг, Међуриче, Мијаиловица, Пландиште, Појиште, Провлаке, Равнице, Разошине, Рашће, Саставци, Сариновац, Средњак, Старо село, Црквенац, Чукара, Шењ и Шумице…

По квалитету 980 hа земљишта Великог Борка је у трећој и четвртој класи. Само 37 hа је у I класи која се простире долином Барајевске реке. Најслабије земљиште VI класе (58 hа), обухвата углавном потес Сариновац у пределу Ибарске магистрале. Атару села припада и велики шумски комплекс од 152 ha под именом Борачки Гај.

Флора и фауна

У Великом Борку биљне и животињске врсте не носе посебне карактеристике. Од шума преовлађују тврди лишћари: цер и брест, а има нешто мање храста и багрема. Меки лишћари врба и топола расту у обалном делу неуређених потока. Четинари се пре свега саде и одржавају у двориштима.

Од животиња, мештани гаје свиње, говеда, овце и кокошке, а у ловиштима се чувају и лове срне, фазани и зечеви. Од дивљих животиња најчешће се појављују лисице, док су врапци, вране и јаребице уз понеку роду уочљиви становици места.

Поделите на друштвеним мрежама  Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail