Привреда

Детаљније о Комуналном развоју и Пољопривреди.

Велики Борак има повољне природне услове за развој привреде јер има погодну климу, већим делом плодно земљиште, знатне површине под шумом, речне долине, изграђене саобраћајнице и близину Београда, главног града Србије.

Кадровски и материјални потенцијали су основ интензивног рада у привреди, а они се црпе у становништву а у Борку према последњем попису има 472 становника који имају статус запослених што је 63% радно способног становништва. Статус запослених има 162 пољопривредника, 70 радника у индустрији, док 43 раде у трговини, 41 у саобраћају, 25 у здравственој и социјалној заштити, 27 у грађевинарству, 26 у услужним делатностима, а у производњи и снабдевању ради 20 становника Борка. У Борку живи 19 службеника и 9 радника у образовању.

Такође у Борку постоје 222 пензионера  из радног односа, а 62 из пољопривреде, као и 181 школске деце, од којих су 23 студента.

Индустрија

У Борку не постоје индустријски капацитети. Радничка класа Борка радила је највише у фабрикама попут: „Иво Лола Рибар“ – Железник, ИМТ, ИМР, ДМБ, „Беку“ и ИКЛ-у. Замирањем тих индустријских гиганата Града Београда драстично јесмањено радно ангажовање Борчана у индустријском комплексу Града Београда, а и у Барајеву.

Пољопривреда

После Другог светског рата развојем пољопривредне индустрије екстезивни начин обраде земље прераста у интензиван са већим приносима. Парне машине не могу да издрже конкуренцију нових типова продуктивнијих пољопривредних машина.

Ослобођење сељака од феудалних веза извршено је дефинитивно 1833.године када је сељаштво добило земљу коју обрађује. Ситне парцеле и екстезивна производња не доносе бољитак ни сељаку ни држави. Уз све то цвета каматарење. Између два рата од стране сељака се пришло формирању и обнављању задруга. Задругарство је код сељака створило наду да ће се ослободити приватно-капиталистичких кредита. И поред добрих резултата у радној задрузи у новом послератном систему оне нису могле опстати, па се уместо њих формирају сељачке радне задруге. У Борку се задруга формира 1948.године, а оснивачи су били: Златомир Петровић, Миланко Кнежевић, Радован Владисављевић, Милан Пламенић, Живанка Пламенић, Милинко Пламенић, Драгомир Пламенић, Милијан Пламенић, Радован Стојићевић, Живко Стојићевић, Живко Спасојевић, Живомир Јовичић, Светислав Јовичић, Радомир Чамџић, Миодраг Ивановић, Боривоје Илић, Владислав Пантелић, Добривоје Богдановић, Бранко Маријанчевић, Драгиша Томић, Миодраг Миловановић, Милорад Миловановић, Драгољуб Миловановић – Драјан, Драгољуб Нинковић, Будимир Марковић, Пуриша Марковић, Драгољуб Марковић, Миливоје Радојичић, Драга Николић – Чејин.

У новоформираној Сељачкој радној задрузи се групишу пољопривредни поседи и од првих зарада се купују први трактори, вршалица и дробилица за сунцокрет. Иначе, први трактор у Борак је из Немачке из заробљеништва довезао Милорад – Мића Марић, средином шездесетих и инвидуална домаћинства купују тракторе.

У селу има 117 трактора, 128 тракторских плугова и 38 фреза, 103 тањираче, 8 разбацивача ђубрива, 50 култиватора, 12 комбија, 1 вршилица, 93 запрежних кола – приколица.

Добијањем повољних кредита у виду „Зеленог плана“ седамдесетих година прошлог столећа изграђен је поприличан број објеката на селу, купљен знатан број пољопривредних машина. Успешно функционисање Земљорадничке задруге „Борак“ са набављањем семена и репроматеријала и откупом млека и расне стоке је у великој мери унапређено пре свега сточарство.

Живот на селу тада је био пријемчив, а на малим газдинствима су обављани уносни послови. У времену кризе и данас најразвијенија грана привреде којом се сељани баве је пољопривреда, али мешовитог типа.

Ратарство

Жетва пшенице

Слика: Жетва пшенице у В.Борку

У пољопривреди доминира ратарство са производњом пшенице и кукуруза. Сеје се, али на мањим површинама јечам, соја, шећерна репа, па и сунцокрет. Просечни принос пшенице је 3,8, кукуруза 6, а шећерне репе до 20 тона по хектару.

 
 
 
 
 

Сточарство

Коза и јарац

Слика: Коза и јарац

Сточарство је некада, а посебно за време Милоша Обреновића била главна грана привреде.

Данас је смањен број грла стоке у селу, а млеко у мањим количинама откупљују специјализоване фирме „Имлек“ и „Границе“. Већина домаћинстава у селу гаји свиње и живину за сопствену употребу.

Неколико домаћинстава је оформило мале фарме које се баве пре свега гајењем стоке са производњом сира и кајмака. Међу најуспешнијима је породична фирма „Томић“. Неколико домаћинстава већ годинама гаји коке носиље, а по количини производње је најуспешније домаћинство Светислава Трајковића.

 

Воћарство и повртарство

Узгајање пасуља

Слика: Узгајање пасуља на имању Стојићевића

Престанком рада Сељачке радне  задруге у оквиру ПКБ-а интензивно је организован рад на плантажном воћњаку на око 50 хектара уз производњу квалитетне крушке. Високи приноси су постизани и због квалитетног заливања, изградњом интерног система наводњавања изграђеног 1965.године. Преко ПКБ-а је обезбеђиван сигуран пласман воћа на светском тржишту.

Враћањем земље претходним власницима 90-тих година престаје организована производња воћа. Стари власници се у новим друштвено економским односима не сналазе па су многе њиве необрађене. Предузимљиви досељени становници Борка сопственим средствима формирају мале плантаже шљива и лешника. Највеће површине је засадио Добросав Пајић. Горан Новаковић је проглашен најбољим пчеларем Београда за 2015.годину.

Мала привреда – занатство

Угоститељске радње

Слика: Угоститељске радње у В.Борку

Мала привреда је у развоју са разноврсним делатностима. Традиционално село увек има више угоститељских радњи у центру села као и  на ободном делу крај Ибарске магистрале са разноврсним асортиманом јела и пића и смештајним капацитетима.

Постоји више самосталних трговинских радњи од које су све три у центру претворене у самоуслугу, као и више аутомеханичарских, лимарских и фризерских радњи.

Нестале су традиционалне занатске делатности (ковачи, колари, кожувари, абаџије, ћилимари). У мањој мери старије жене се баве плетењем и хеклањем.

Село нема пијачни дан, а пијачну гравитацију чине Барајево – понедељком и Степојевац – четвртком. Мањи број пиљара носи робу, а пре свега сир и кајмак на београдске пијаце.

Туризам, лов и риболов

Фазан

Слика: Фото илустрација

Организованих програма туризма у Борку нема, а ни пригодног маркетинга за ту врсту потребе. Утемељење Прве српске Владе, увођење система пошта Србије, као и други значајни локалитети као што су Брдо, Дивостин, Збеговиште, Старо село, сведоци су појединих епоха развоја Србије и значајни су потенцијали историјског туризма.

У саставу Ловачког друштва „Мића Поповић“ организована је секција ловаца Велики Борак, која организује лов на дивљач, а риболовци се на рекреативни начин баве том врстом спорта.