Културна добра и археолошка налазишта

Велики Борак, место са богатом историјом и историјским догађајима, као и више хиљадугодишње његово постојање организованог живота више људских цивилизација обилује са више значајних споменика културе, археолошких налазишта, објеката народног градитељства и спомен обележја, о чему сведоче и оцене Завода за заштиту споменика културе Града Београда.

СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ

Надгробно спомен обележје Милисаву Чамџији

Гроб Милисава Чамџије

Слика: Гроб Милисава Чамџије

Надгробни споменик Милисава Чамџије, јунак Карађорђеве устаничке Србије се налази на имању почившег Бранислава Иванковића, чиме је обележено његово гробно место. Спомен се налази крај спомена његовог брата Иванка који је већих димензија. Проглашен је одлуком Завода за заштиту споменика културе Београда културним добром – спомеником културе. 2007.године Министарство рада, запошљавања и социјалне политике Републике Србије је урадило мермерну плочу која објашњава садржаје спомен обележја.

 
 
 

Спомен плоче

Уобичајено је у српском народу да се постављају спомен обележја посвећена догађајима и личностима која су по чињењу или живљењу били значајни бар за један период постојања села. И у Борку је то упечатљив случај.

Спомен плоча

Слика: Спомен плоча на Дому Културе

На Дому културе „Кнез Сима Марковић“ 28.августа 1997.године поводом обележавања годишњице формирања Совјета постављена је барељефна плоча посвећена утемељењу Прве српске Владе. Плочу на којој се налази обрис печата Совјета и одговарајући текст је открио Жарко Обрадовић, тада помоћник министра за локалну самоуправу Владе Републике Србије.

 
 

Плоча на пошти

Слика: Спомен плоча на пошти

На згради поште у Великом Борку постављена је плоча која текстом истиче да је у Борку на Трећој Скупштини устаника Карађорђеве Србије уведен систем пошта Србије и отпочео њен рад.

 
 
 
 
 
 
 
 
 

Спомен плоча на амбуланти

Слика: Спомен плоча на амбуланти

Спомен плочу првом попечитељу касе народне Сими Марковићу су грађани Великог Борка подигли 1954.године. Данас се она налази на згради Здравствене станице у Великом Борку.

 
 
 
 
 
 
 

Спомен плоча борцима НОБ-а

Слика: Спомен плоча борцима НОБ-а

Грађани Борка су поставили 1951.године белу мермерну спомен плочу палим борцима и присталицама антифашистичког партизанског покрета. На плочи су урезана 19 имена бораца и 30 сарадника НОП од 1941. до 1945.године.

Организованом акцијом мештана од добровољних новчаних средстава изграђено је, а откривено 7. јула 1985.године,  спомен обележје палим родољубима Другог светског рата. Споменик је открио командант Београдског батаљона генерал Миладин Ивановић.

 
 
 
 

Црква Св. Димитрија у К. Лесковцу

Слика: Црква Св. Димитрија у К Лесковцу

У цркви Св. Димитрија у Колубарском Лесковцу по наредби краља Александра Карађорђевића 1928.године су постављене плоче са урезаних 124 имена палих ратника у периоду од 1912. – 1918.године.

 
 
 
 
 

Спомен биста „Кнезу Сими Марковићу

Споменик Кнезу Сими

Слика: Споменик Кнезу Сими

На Тргу палих бораца 13.децембра 1993. године др Нада Перишић – Поповић, секретар Секретаријата за културу Града Београда је открила спомен бисту борачком кнезу и првом министру финансија Србије Симеону – Сими Марковићу.

На гробљу у Доњој мали изграђен је Споменик палим борцима Војвођанске бригаде који су погинули у Борку 19.октобра 1944.године у завршним операцијама за ослобођење Београда.

Крајпуташи

Крајпуташи у центру села

Слика: Крајпуташи у центру села

У ратним окршајима на бојиштима су сахрањивани пали ратници у заједничке гробнице или у индивидуалне гробове.

Крајпуташ Добросаву Стојићевићу

Слика: Крајпуташ Добросаву Стојићевићу

Многе породице су својим рођацима у порти цркве или у двориштима кућа где су живели подизали спомен обележја крај пута познати под именом „крајпуташи“. Данас је таквих потреба све мање, али је најсвежији пример постављања таквог обележја у виду крајпуташа 15.јуна 2015. године погинулом ратнику Добросаву Стојићевићу у знак сећања и захвалности од стране породице праунука Слободана.

Споменик палим антифашистима

У парку у центру села налази се монументални споменик палим антифашистима у периоду 1941. – 1945.година.

Споменик палим борцима

Слика: Споменик палим борцима

Споменик палим борцима 2

Слика: Споменик палим борцима 2

Споменик палим борцима 3

Слика: Споменик палим борцима 3

 
 
 
 
 
 

Археолошка налазишта

Међуриче и Збеговиште

Завод за заштиту споменика културе Града Београда је означио потес Међурича са Збеговиштем за значајно археолошко налазиште Београда. То је простор између Бељанице и Барајевске реке у четворомеђе села Арнајева, Бељине, Борка и Бождаревца. Келтско племе Скордисци који су иначе формирали насеље Сингидунум, сад Београд, је управо у Међуричу имало насеље још у 4.веку пре нове ере. У новој ери своја насеља у Међуричу граде Римљани, Византинци, па Мађари, а у ширем реону ушћа се налазило средњовековно насеље Загреб.

 Римски мост

Римски мост

Слика: Римски мост

На путу за Бељину крај новоизграђеног моста где је постојала некада ћуприја и где се наплаћивала мостарина се налази у реци Бељаници оток неуређеног извора Кнежевац који је припадао породици кнеза Симе Марковића. Такође се на локалитетима Брдо, Међуриче, Црквенац могу наћи трагови разнородног живота: Неолићана, Трибала, Илира, Келта, Римљана, Византинаца и Мађара.

 

ОБЈЕКТИ НАРОДНОГ ГРАДИТЕЉСТВА

Миловановића кућа

Кућа Миловановића

Слика: Кућа Миловановића

Завод за заштиту споменика културе Града Београда је Миловановића кућу прогласио за значајни објекат народног градитељства. Кућа се налази у Срећковачкој улици, а карактерише је градња са карактеристичним косницима. Процењује се да је кућа завршена са градњом 1802. године, а из ње су по успостављању система поште Србије први поштари на челу са Симом Бесниковићем на коњима однели Карађорђево писмо 1805.године нахијским старешинама.

Наследници су кућу продали Дејану Љубише Миловановића, српско-канађанском држављанину који са намером да сачува објекат српске традиције ће обновити и привести уносној одговарајућој намени.

Кућа Миловановића је дуго била пошта, мензулана, а и српска архиварница.

 

Дом културеКнез Сима Марковић

У центру Великог Борка, на Тргу палих бораца, а на некадашњем кнежевом имању се налазе:

Дом културе „Кнез Сима Марковић“ са плочом о имену.

Дом Културе Кнез Сима Марковић

Слика: Дом Културе Кнез Сима Марковић

Плоча на дому културе

Слика: Плоча на дому културе

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Пошта „Велики Борак

На новоизграђеној пошти се налази пошта о успостављању система поштанског саобраћаја Србије.

Плоча на пошти у Великом Борку

Слика: Плоча на пошти у Великом Борку

Пошта у Великом Борку

Слика: Пошта у Великом Борку

 
 
 
 
 
 
 
 

Основна школа „Кнез Сима Марковић

Недалеко од центра ка северу је зграда основне школе „Кнез Сима Марковић“ саграђена на темељима школе коју су Немци спалили.

Основна школа

Слика: Основна школа

Спортски терени „Трибалија“

Терен Трибалија

Слика: Терен Трибалија

Јужно од центра села на око 400 метара се налази пространи спортски центар под радним називом „Трибалија“ на коме постоје терени за велики и мали фудбал, кошарку и објекат пословне зграде са свлачионицама.