Путеви, електрификација, пошта – телефон, превоз, водоснабдевање, становање, канализација, екологија, уређење гробља, чишћење смећа … су основни елементи за основна сазнања о комуналном развоју села. Шумадијска села попут Борка, су полуразуђеног типа са великом територијом па имају неекономичан комунални систем. И поред те чињенице средствима буџета, самодоприноса, добровољних прилога и личним радом мештана комунални развој села је уравнотежен.
Електрификација
Петролејке у кућама су замењене електричним осветљењем 1959 године организованом друштвеном акцијом сељана. Исте године купљен је први ТВ апарат и успостављено колективно гледање програма у Дому културе. Домаћинства купују радија, штедњаке, пегле, фрижидере. Гласове сеоских музичара замењују гласови са грамофонских плоча. Крајем осамдесетих дрвене бандере се замењују бетонским а постепено уводи свуда улично светло углавном средствима грађана.
Путеви – саобраћај
Путна мрежа села изузетно је распрострањена. Борак је макадамским путем повезан са административним центром општине 1967 када је прорадио и први аутобус за превоз путника за Београд. Асфалтним путевима село је повезано са Баћевцем, Бождаревцем, Колибарским Лесковцем и Шиљаковцем. Не постоји асфалтна ни макадамска веза са суседним селима Бељина, Врбовно, а са Арнајевом ни некадашњи колски пут више није у употреби. Пре свега личним средствима грађана је асфалтирана већина улица, а споредним ливадским путевима се посвећује пажња у складу са могућностима.
Слика: Железничка станица у В.Борку
На западној граници села се протеже модерна Ибарска магистрала а на источном делу деоница пруге Београд – Бар, која је на релацији Београд – Вреоци пуштена у саобраћај 1959 године. У Борку се налази теретна и путничка железничка станица са добрим приступом. Иако је железничка станица удаљена од главнине села користи се јефтинији превоз возом за Београд. Аутобусима „Ласте“ превезе се највећи број путника за Београд, а ђаци до школе у Барајеву и Београду.
Трг палих боца у центру села и 23 улице у Борку су добили име 1983 године одлуком Скупштине општине Барајево на предлог Савета месне заједнице. Улице су назване по познатим личностима из српске историје (ул. Симе Марковића, Карађорђева, Васе Чарапића и Чамџијина), географским појмовима (ул. Космајска, Шумадијска, Срећковачка, Солунска и Ибарски пут), погинулим борцима НОР-а (ул. Владимира Чамџића – Ваве, Николе Минића, Миливоја Косанића, Чедомира Нинковића, Милисава Богдановића, Чедомира Николића – Гајиног), стрељаних родољуба (ул. Костадина Богдановића, Милорада Пантелића, Милорада Поповића, Милића Маријанчевића), војних јединица (ул. Шесте личке и Војвођанске бригаде) и омладинске организације (ул. Скојевска).
Водоснабдевање
Вековима су мештани користили воду из сеоских извора за пиће и техничку употребу. Уређењем из средстава војске извори Плочник и Црквенац постале су јавне чесме. У центру села је изграђена још једна јавна чесма која се напаја градском водом. Иначе, Борак има више од 20 извора, а најпознатији извори у селу су Врбица, Косинац, Рибаковац, Брестовац и Срећковац.
Слика: Резервоар за водоснабдевање
Копањем бунара домаћинства обезбеђују веће залихе воде. Употребом хидрофора, воде из бунара се уводе у куће. Пројекат водоснабдевања градском водом урађен је почетком деведесетих година. Примарни и секундарни водови са базеном на Вису су рађени више година, па су се од 2006. године стекли потпуни услови да свако домаћинство користи градску воду. Већина становништва је у складу са финансијским могућностима искористила ту могућност. Препројектовањем водоводне мреже Борка омогућено је да градску воду користи један део становника Лесковца.
Становање
Слика: Стара кућа
Од вајкада за подизање кућа за становање се бирало место а да не буде подводно и да је изложено сунцу. Тада су грађене земунице и колибе, а касније једноделне куће са огњиштем у средини саграђене од брвана и чатме.
Слика: Некадашња кафана у селу
Крајем 19.века су претежно грађене чатмаре и брвнаре моравског и старовлашког типа, а касније у наредном веку највише је грађена шумадијска дводелна кућа на четири воде. Куће су увек биле одраз имовног стања власника.
Данас у Борку има изграђено преко 400 једноспратних и двоспратних кућа са уобичајеним распоредом који се састоји од соба за спавање, кухиње, купатила, оставе, ходника, а по могућству и подрума. Сеоска домаћинства уобичајено је да имају поред куће у дворишту, кош, шталу, а некад су имале амбар, млекар, вајат и сушницу.
Пошта – телефон
Одлуком тек формираног Синода српског у Борку 1805 године на првој седници, одлучено је да се у Србији оформи први систем пошта Србије. Исте године на Велику Госпојину први коњаници – поштари су из куће Миловановића, која и данас постоји, однели писмо Синода нахијским старешинама. Поводом обележавања 200.-годишњице утемељења прве српске Владе означена је печатом поште Великог Борка посебна поштанска маркица.
Слика: Пошта у Великом Борку
Борчани су дуго пошту добијали из пошта Умке, Степојевца, касније из Бељине а данас имају своју пошту са поштанским бројем 11462 и телефонском централом. Зграда поште је изграђена и стављена у функцију 1986. године. Средином осамдесетих грађани су предфинансирањем убрзали добијање телефонских прикључака.
Мобилна телефонија и кабловски оператери су селу побољшали систем веза и информисања грађана.
Екологија и гробља
Пројекат канализације још не постоји. Урађен је општинским планом пројекат централног канализационог колектора који се завршава постројењем на ушћу Барајевице у Бељаницу у Борку. Отпадне воде се данас скупљају у септичким јамама које се по нужди празне.
Некада велика ђубриште нестају изношењем смећа у организацији ЈКП „10. октобар“.
Слика: гробље у доњој мали
Село има два гробља. Једно се налази у Доњој мали на локалитету Златара, а друго у Горњој мали у потесу Горњих ливада. Парцелисање гробља није урађено. На Горњомалском гробљу је легатом породице Златомира Милановића урађена капела која се повремено користи.