Друштвени живот

Друштвена надградња, а посебно неговање историјских вредности места су у Борку увек имали велики значај у животу мештана. Посебна пажња је посвећена школству, здравству и спорту.

Школство

Још за време Турака у црквама и манастирима Срби су описмењавани, а о томе постоје забелешке из 1733.године. За време I српског устанка децу у кући кнеза Симе Марковића из добростојећих породица су описмењавали најчешће писари.  Тадашњи свештеник Сима Поповић је око 1830.године у Лесковцу формирао своју ткз. Симину школицу па је у њој учио децу из Борка, Шиљаковца, Лесковца и Степојевца. Међутим, не може се рећи да су то биле званичне школе.

Највећи број школа је формиран у периоду владе Александра Карађорђевића (средином 19. века). Деца Великог Борка су тада похађала школу у Лесковцу и Баћевцу. Школу су похађали делимично само мушкарци старости од десетак година.

Прва школска зграда у Великом Борку изграђена је 1879. године. Земљиште за подизање школе, у центру села, уступио је Велимир Јовичић. Школска зграда је урађена од слабог материјала, а  имала је само две просторије.  Настава је по први пут изведена у школској  1879/80. години. Први учитељ је био Јовица Ивковић. Следеће, школске 1880/81. године у школи ради Петроније Милошевић, само једну годину, па га замењује Коста Живковић. Након њих у село долази и ради више година Јелисавка Ценић, која је уједно била прва учитељица борачке школе.

школа

Слика: Основна школа „Кнез Сима Марковић“

Пошто је постојећа школска зграда почела да пропада и да се руши, а  поправке јој нису могле помоћи након Мајског преврата 1903. године сељани доносе одлуку да се поред постојеће изгради нова школска зграда по прописима који су тада важили. Изградња школе завршена је 1909. године, па се  настава од тада одвијала са највећим бројем ђака.

Немачка казнена експедиција је 29. октобра 1941. године запалила школску зграду која је до темеља изгорела са постојећом документацијом. Остали су само зидови једне учионице. За време рата настава се изводила у приватним кућама, Миливоја Настасића – Мине, Велимира Стојићевића и Радише Јелића – Жаке. Многи родитељи нису редовно слали своју децу у школу. Ради описмењавања организовани су тзв. аналфабетски течајеви.

Школа Велики Борак

Слика: Школа у Великом Борку

У замаху послератне организоване изградње добровољним радом на темељима изгореле школе мештани саградише зграду за четвороразредну школу, а уз помоћ државних институција се зграда 60 – их година надозиђује. Изграђене су још две учионице, свечана сала, пространи хол и канцеларија за директора. Од 5. септембра 1960.године у Борку почиње да ради осмогодишња школа коју похађају поред Борчана и деца из Лесковца и Шиљаковца. Директор школе је био проф. биологије Василије Сурчински. Школу је завршило до 23.јуна 1969. године, када Скупштина општина доноси одлуку о припајању Борачке осмогодишње школе у тада ОШ „Миодраг Вуковић –Сељак“, а сада ОШ „Кнез Сима Марковић“ око 240 ученика. Шест Борчана је завршило Учитељску школу, од којих су четворо из рода Јовичића.Данас четвороразредну школу похађа 58 ученика,  а наставу изводи 4 наставника разредне наставе.

Здравствена заштита

Амбуланта Велики Борак

Слика: Амбуланта Велики Борак

У периоду пре Другог светског рата у случају потребе код лекара се одлазило у крајњој нужди у здравствену амбуланту која је постојала у Бељини. Неколико година од 1960.  у Борку су у згради данашње амбуланте радили  свакодневно лекар опште праксе и стоматолог. Данас амбуланта у Великом Борку ради повремено са прекидима уторком и петком, а главнина људи обавља здравствене потребе у Дому здравља „Др Милорад Влајковић“ у центру Барајеву где раде готово све специјалистичке службе.

Два Борчанина, Драгослав Миловановић и Ранисав Милановић, су завршили студије медицине и специјализирали радећи у здравственим установама Града Београда. Миловановић је имао и звање  примаријуса, а био је и директор Института за дечију неуропсихијатрију у Београду.

Ветерина

ветеринарска станица

Слика: Ветеринарска станица

У периоду од 1976. до 1991 год. у Борку је радила ветеринарска амбуланта, а сада услуга ветеринара се могу користити у сточарско ветеринарској станици у Барајеву и у неколико приватних амбуланти.