Житије Борчана

Упознајте се са МанифестацијамаИнформисањемКултурним добрима и археолошким налазиштимаВерским животомДруштвеним животомПривредомПолитиком и Спортом у Великом Борку.

Програми културе су се раније одвијали организацијом традиционалних вашара за време верских празника. Програми културе су били шароликог садржаја, а манифестовали су се организовањем концерата, позоришних представа, сликарских изложби, игранки, диско вечери и приказивањем филмова. Традиционални вашари и игранке су били одраз развијања традиција краја и имали су арому посебне форме у култури.

Биоскопска сала у дому културе

Слика: Биоскопска сала у Дому културе

Садржаје вашара замењују учестали концерти народне музике. Први концерт таквог типа је одржан на Тројице 1959. године када је пред препуном салом Дома културе (биоскопска сала)  на фрули свирао Сава Јеремић, а певала Мара Ђорђевић уз пратњу оркестра Будимира Буце Јовановића.   Концерти су и касније одржавани са наступом еминентних певача народне музике као што су: Уснија Реџепова, Нада Топчагић, Мерима Његомир, Маринко Роквић . . .

Пре рата су на фрули – Иван Петровић и виолини – Селомир Поповић и Светозар Петровић – Зака, а касније браћа Душан и Бошко Стојићевић, као и Сава Минић на хармоници су били популарни извођачи свадбарских песама и игара. Гроздана Миловановић – Грозда је већ 70-тих снимила неколико сингл плоча, као и у мањој мери Драган Милановић – Цакан. Данас је Милан Минић, професор виолине, ангажован у ансамблу РТС-а, а Наташа Томић је одбранила докторску тезу у области музике.

Омладина је  после Другог светског рата организовала хумористичке представе под именом „Врабац“ и драмску секцију са извођењем позоришних представа кратких форми. Под руководством професорке књижевнсоти Љубице Јовановић 1964. је припремљана и изведена позоришна представа Милована Глишића „Подвала“. Главну улогу Вука Пупавца  је играо Војислав Иванковић – Воја.

Инструменталисти Иван Петровић на фрули пре рата, а касније браћа Стојићевић, Душан и Бошко, као и Сава Минић на хармоници су били популарни извођачи свадбарских песама и игара. Данас виолиниста Милан Минић свира у ансамблу РТС-а, а Наташа Томић је докторирала у области музике.

У организацији новоформираног Културног центра Барајево шездесетих година су  учестало приказивани филмови београдског репертоара. Ученици школе су први пут 1960.године са израженим емоцијама организовано гледали филм „Песма бунтовника“. Приказивање филма „Песма са кумбаре“ у којој глумац Северин Бијелић игра Борчанина Милисава Чамџију  је више пута репризиран у препуној сали Дома културе.

Утицај Богосава Живковића на развој ликовне уметности краја је био изражен, тако да је створено неколико вајара међу којима је најизраженији Миломир Марковић – Браћа и Иван Поповић. У послератном периоду новог рата у Борак је досељена породица Бјековић која је одгајила сликара високе класе Момчила Бјековића чије слике се излажу и ван граница државе Србије.

Програми културе су били најквалитетнији и најразноврснији у  периоду успона манифестације „Омладинских свечаности“, касније „Дани Симе Марковића“.

Бројни програми у области културе током година поред уметничког доживљаја имали су и едукативни карактер. У почетку је највише било фолклора, изложби, вечери поезије и такмичења певача аматера. Касније дискотека „Јули“ даје ново поглавље у области забаве. КУД „Полет“ из Београда до 1985. године традиционално изводи на отварању свечаности свој посебно припремљени, целовечерњи програм. Наступају и други КУД-ови: „Јединство“, „Диоген“, „Младост“, „Лола“, „Вранић“, „Шумадија“.

Позоришну представу „Вашар у Тополи“ изводе Крушевљани. Запажен је био и програм контроверзног „Театра лево“. Наши исељеници из Америке 1979. одушевљавају публику, а били су задовољни и домаћом кухињом и присношћу домаћина.

Чести гости „Омладинских свечаности“ су били познати глумци попут Ивана Бекјарева, Драгице Ристановић, Љубе Мољца… Петар Краљ изводи монодраму „Живео живот Тола Манојловић“. Завршно вече Турнира духовитости – Политике експрес је изазвало велико интересовање публике.

Органозовањем изложби уметници Богосав Живковић, Слободан Роксандић, Вук из Црнче и други, подигли су ниво програма манифестације. Годишње изложбе народне радиности и поред жеље организатора, нису постале продајне.

Филмови у поноћ, логорске ватре и програми под називом „Месна заједница се представља“ су имали своје учеснике и публику. Незабораван је био и целовечерњи концерт групе „Рибља чорба“.